Spašavajući pse i promovišući „tradicionalni“ seoski život, ekstremno desne grupe pokušavaju da zadru u politički mejnstrim u Evropi.

Autori: Vladan Djukanovic, Predrag Milic i Jelena Djureinovic

Anastasija se prvi put susrela sa Levijatanom 2017. godine na Fejsbuku.

23-godišnju studentkinju iz srpske prestonice, Beograda, dugo su zanimale zaštita životne sredine i ekologija, te ju je privukao fokus te grupe na konkretnu akciju da se nemoćne životinje zaštite od okrutnosti.

„Konačno se pojavio neko ko zapravo na terenu radi i pomaže životinjama.“, seća se kako je razmišljala. Ali krupni, istetovirani muškarci iz Levijatana nisu vaši uobičajeni spasioci pasa, kako je Anastasija na kraju shvatila.

„Trebalo mi je više od godinu dana da otkrijem i razumem da Levijatan nije baš toliko brižan koliko se predstavljai da iza zaštite životinja stoji širenje netrpeljivosti i mržnje prema različitim društvenim grupama“, Anastasija, koja je odbila da otkrije svoje prezime, rekla je za BIRN.

Zapravo, sa više od 220.000 sledbenika na Fejsbuku i otprilike 22.600 glasova na poslednjim parlamentarnim izborima u Srbiji u junu, Levijatan je najnoviji izdanak evropskog fenomena koji je prisvojio borbu za prava životinja u službi ektsremno desne političke agende usmerene na manjine.

Ali dok se „ekstremno desni ekologizam“ – kako ga naziva doktorand Balša Lubarda sa Centralnoevropskog univerziteta (CEU) – može pratiti u andergraund pokretima 1960-ih i 70-ih, njegovi najnoviji praktičari zadiru u mejnstrim u zemljama poput Srbije i Mađarske, gde se njihov diskurs često podudara sa politikama koje zagovaraju vlade koje su sve više autoritarne i populističke.

„Čitav spektar politike desnice neizbežno doprinosi razmišljanju o životnoj sredini, razmišljanju o ekološki održivim politikama i ta veza je upravo ono na šta krajnje desni i desni populizam sada pokušavaju da igraju, s obzirom na istaknutost teme“, rekao je Lubarda u intervjuu.

Kroz grasruts aktivizam, oni pokušavaju da utiču na javne politike i infiltriraju se u državne strukture. Stranke krajnje desnice sa sličnim interesovanjem za životnu sredinu zastupljene su u parlamentima širom Evrope.

Sredstva „odvraćanja od kritike“

Tamo gde Levijatan temelji svoje osnivanje pre pet godina spašavanjem izmučenog pitbula zvanog Grof, mađarska organizacija Szurkolók az Állatokért (Navijači za životinje) započela je sa psom koji se zove Filip (Fülöp).

Obe grupe odbacuju etiketu „ekstremne desnice“, ali njihova politika je jasna:

Levijatan je nekada delio kancelariju sa Srpskom desnicom, ekstremno desnom političkom strankom, a lider Levijatana, Pavle Bihali, viđen je na slikama na svojim nalozima na društvenim mrežama pozirajući sa neonacistima.

U odgovoru imejlom na pitanja za ovu priču, Bihali je rekao da je na trenutnom srpskom političkom spektru Levijatan „desno od centra“ i posvećen borbi protiv „ostataka komunizma koji su nam sve ovo napravili“.

Njihova taktika može biti brutalna.

Sredinom oktobra srpska policija uhapsila je šest članova grupe zbog sumnje da su napali muškarca na ulici u Beogradu, izvestio je srpski dnevni list Danas.

Prema tužiocima, njih šestorica – identifikovani samo inicijalima – zahtevali su od žrtve da ponavlja određene reči dok su snimali mobilnim telefonom i, kada je odbio, pretukli su ga. Dva dana kasnije, tužioci kažu da je jedan od osumnjičenih pretio žrtvi, rekavši mu da se izvini na Fejsbuku zbog ranijih kritika na račun Levijatana.

U međuvremenu, Szurkolók az Állatokért dobio je pažnju medija bliskih mađarskoj vladajućoj desnoj stranci Fides i Jobiku, nekada zapaljivo antisemitskoj i krajnje desnoj stranci koja posljednjih godina nastoji da se približi centru.

Szurkolók az Állatokért, koji nije odgovorio na pitanja za ovu priču, na društvenim mrežama je delio govore članova Pokreta naše domovine, krajnjeg desnog izdanka Jobika, dok je think-tank Political Capital u svojim izveštajima za 2017. i 2018. godinu predstavio grupu kao krajnju desnicu.

Aktivizam za zaštitu životinja je štit, rekao je Florijan Biber, direktor Centra za studije jugoistočne Evrope na Univerzitetu u Gracu u Austriji. „To je vrlo dobar način za izbegavanje i odvraćanje od kritike.“

Duga tradicija krajnje desnog ekologizma

Lubarda na CEU prati ideološke početke ekstremno desnogekologizma do 19. veka. Njegov savremeni oblik pojavio se, međutim, 1960-ih.

„Šezdesete su bile doba, uopšteno govoreći, kada je environmentalizam postao pitanje masovnog pokreta, okupljajući ljude zainteresovane ne samo za njegovu ekološku komponentu, već i za samu socijalnu komponentu cele teme“, rekao je on.

Biber iz Graca rekao je da su uvek postojale krajnje desne dimenzije environmentalističkih pokreta u zapadnoj Evropi 1960-ih i 1970-ih, ali su one očigledno obuhvatale manjinu u onome što je pretežnobio levi pokret.

U Nemačkoj je u ovom kontekstu 1960-ih osnovana ekstremno desna Nacional-demokratska stranka (NPD). Trenutni program stranke uključuje odeljak o zaštiti životne sredine koji se bavi poljoprivredom, zaštitom prirode i alternativnim izvorima energije.

Ali dok je environmentalizam suštinski transnacionalan, grupe i partije krajnje desnice ograničavaju ga na nacionalne granice.

Političke stranke krajnje desnice u zapadnoj i istočnoj Evropi prigrlile su politiku zaštite životne sredine i postavile je u srž svojih programa.

Ekologija predstavlja jedno od političkih pitanja koje se koristi za privlačnost krajnje desničarskih grupa izvan njihovog osnovnog biračkog tela i odvraćanje pažnje od njihovih vrlo radikalnih i nasilnih isključivih ideja, rekao je Biber. „To je takođe i da bi dosegle dalje, postale više mejnstrim“, naglasio je.

U Nemačkoj krajnje desni aktivisti vode organske farme i prodavnice, posebno na istoku zemlje gde neki žive u ruralnim zajednicama inspirisani Artaman ligom iz međuratnog perioda, agrarnim i narodnim (völkisch) pokretom koji se kasnije stopio sa Nacističkom strankom. Niska cena zemlje tokom 1990-ih učinila je region Meklenburg-Zapadna Pomeranija na severoistoku centrom krajnje desne poljoprivredne delatnosti.

Većina ovih ljudi učestvuje u lokalnim inicijativama za zaštitu životne sredine, ali svoje političke stavove uglavnom zadržavaju za sebe.

Širom Nemačke, desni ekstremisti učestvuju u inicijativama za čišćenje šuma i otpada, protestuju protiv okrutnosti nad životinjama i zelenih genskih tehnologija i učestvuju u demonstracijama protiv nuklearne energije.

Studija Fondacije „Hajnrih Bel“ iz 2011. godine, fondacije povezane sa nemačkom Partijom zelenih, otkrila je da se zahtevi „braon ekologa“ ne razlikuju toliko od zahteva ekoloških aktivista i zelenih partija, ali su motivisani jasnom krajnje desnom ideologijom ‘krvi i tla’.

Nemački časopis Umwelt & Aktiv (Životna sredina i aktiva), čiji izdavači imaju veze sa NPD-om, ilustruje kako u praksi izgleda briga krajnje desnice za zaštitu životne sredine.

Njegov podnaslov je nekada bio „Zaštita životne sredine – zaštita životinja – zaštita domovine“. Sadržaj je kombinacija baštenskih saveta i rasističkih tropa koji druge kulture označavaju kao necivilizovane i inferiorne zbog njihovog odnosa prema životinjama.

Targetiranje Roma

U centralnoj i istočnoj Evropi u parlamentima su zastupljene krajnje desne političke stranke koje zagovaraju ekološke politike zasnovane na ideji ukorenjenosti nacije na svojoj zemlji, očuvanju prirode u toj domovini i idealizaciji ‘tradicionalnog’ seoskog života.

Na primer, mađarski Jobik zagovara život u skladu sa prirodom. Mi Hazánk (Pokret za našu domovinu), ekstremnija frakcija koja se odvojila od Jobika i zastupljena je u parlamentu, takođe ima zeleno krilo. Jobik nije odgovorio na zahtev za komentar. Njegova platforma poziva na očuvanje „dostignuća mađarske ruralne kulture i vekovne tradicije održive poljoprivrede“ putem „ekonomskog bio- i eko-uzgoja“.

U Slovačkoj, krajnje desna Narodna stranka Naša Slovačka Marijana Kotlebe, četvrta najveća stranka u zemlji, snažno se fokusira na zaštitu životne sredine i poljoprivredu.

Kao i NPD u Nemačkoj, ove partije koriste politiku zaštite životne sredine kako bi maskirale svoju radikalnu desničarsku ideologiju, kažu stručnjaci. Međutim, oni su izgradili svoje ekološke platforme oko ekstremno desnog diskursa ‘krvi i tla’.

Svi oni dele prezir prema romskoj zajednici u svojim zemljama i snažno se protive imigraciji.

Isto tako u Srbiji, “Ideja pokreta Levijatan prati svetski trend desničarskog kooptiranja tema poput ekologije, u čiji korpus spadaju i prava životinja, a koje su tradicionalno bile deo leve političke mobilizacije”, rekla je Irena Pejić, beogradska sociološkinja i novinarka portala Mašina.

Povodom odluke Levijatana da formalno uđe u politiku, Bihali je rekao da je to „samo želja da se zakoni što pre menjaju u smeru u kom mi mislimo da treba.“ Zlostavljači životinja, silovatelji i ubice trebalo bi da „trunu u zatvoru“, rekao je on. „Dakle, ne zanima nas vlast, već se usko bavimo onim što radimo 5 godina“.

U svom ponašanju i retorici prema Romima i njihovim antimigracijskim aktivnostima, Levijatan i mađarski Szurkolók az Állatokért čvrsto su ukorenjeni u panevropskoj pojavi krajnje desnog ekologizma i njegove zaokupljenosti ekosistemom nacije i nepoželjnim strancima koji u njemu borave.

Prema Lubardi, u očima mađarske krajnje desnice, Mađari postoje kao „prirodna vrsta“ unutar granica Mađarske pre Trijanonskog sporazuma iz 1920. godine, što je zemlju koštalo dve trećine njene teritorije, a polovinu stanovništva ostavilo van granica prekrojene države.

Rome u Mađarskoj percipiraju kao stranu vrstu i kao imigrante, rekao je Lubarda. Kada razgovaraju o izbeglicama, mnogi aktivisti krajnje desnice koriste analogije poremećaja izazvanog uvozom stranih biljaka ili životinja u određeni ekosistem.

Levijatanovo protivljenje imigraciji je očigledno.

U maju 2020. godine Filip Radovanović, član Levijatana i vladajuće Srpske napredne stranke SNS, automobilom je upao u prihvatni centar za izbeglice u Obrenovcu, udaljenoj opštini glavnog grada Beograda. U incidentu niko nije povređen.

Po hapšenju, Levijatan je organizovao protest ispred centra pod sloganom „Stop ilegalnim imigrantima“.

Levijatan, poput Szurkolók az Állatokért-a, često targetira romsku populaciju u svojim misijama spasavanja životinja.

Aprila 2020. godine, desetak članova Levijatana ušlo je u dom jedne romske porodice, maltretiralo ih, izvređalo i oduzelo im psa, prema rečima Koste Ristića, reditelja filma u kojem su učestvovali članovi porodice

Kao i u drugim slučajevima, Levijatan je na svojoj Facebook stranici postavio video snimak ‘misije spasavanja’, što je doprinelo dodatnom strahu ove romske porodice, rekao je Ristić. Incident je naišao na kritike u medijima i na internetu, doprinevši maloj pobedi onih koji se protive krajnjoj desnici u Srbiji, rekao je Ristić.

Danas je Anastasija jedan od onih kritičnih glasova kao članica mreže progresivnih zelenih organizacija, koja radi na edukaciji svojih vršnjaka o istinitosti Levijatanovih aktivnosti.

„Kritičko obrazovanje vidim kao jedan od načina da se mladi ljudi informišu i na osnovu činjenica odluče da li će podržati određenu grupu.“

Jelena Đureinović je istoričarka i autorka knjige The Politics of Memory of the Second World War in Contemporary Serbia: Collaboration, Resistance and Retribution, koja je objavljena 2019. godine za Rutledž. Radi na Univerzitetu u Beču. Vladan Đukanović je aktivista iz Beograda koji deluje u oblasti komunikacija sa organizacijama civilnog društva u Srbiji i na Zapadnom Balkanu. Radi kao outreach menadžer u Fondu za humanitarno pravo. Predrag Momičilović je novinar i doktorand iz Beograda, usresređen na tebe ekologije i političke ekologije, zelene tehnologije i javnih dobara. Takođe radi kao novinar u Srbiji i inostranstvu, kao član rekacije online portala Mašina.

The content of this story represents the views of the author and is the sole responsibility of BIRN. The European Commission does not accept any responsibility for use that may be made of the information it contains.