Resonant Voices Radar (RVR) otkriva lažne, pristrasne i manipulisane online sadržaje koji podstiču podele i mobilišu podršku za grupe i inicijative koji ugrožavaju javnu bezbednost, ljudska prava i demokratiju.

RVR tim nadgleda digitalni ekosistem otvorenih onlaine kanala, koji proizvode i šire dezinformacije, pristrasnu i ekstremističku propagandu, govor mržnje, neosnovane tvrdnje i druge opasne online poruke, koje se šire preko granica, jezičkih barijera i platformi, utičući na transnacionalne zajednice u dijaspori.

Resonant Voices Radar (RVR) otkriva lažne, pristrasne i manipulisane online sadržaje koji podstiču podele i mobilišu podršku za grupe i inicijative koji ugrožavaju javnu bezbednost, ljudska prava i demokratiju.

RVR tim nadgleda digitalni ekosistem otvorenih onlaine kanala, koji proizvode i šire dezinformacije, pristrasnu i ekstremističku propagandu, govor mržnje, neosnovane tvrdnje i druge opasne online poruke, koje se šire preko granica, jezičkih barijera i platformi, utičući na transnacionalne zajednice u dijaspori.

U avgustu 2020. godine Resonant Voices Radar je analizirao odjek i domet sledećih priča:

• 25. godišnjica operacije „Oluja“
• Online zlostavljanje političkih oponenata i novinara u Sloveniji
• Reakcije na beloruske proteste
• Nove kontroverze oko vakcine za koronavirus

Promena narativa o operaciji “Oluja” u Hrvatskoj

Obeležavanje 25. godišnjice od operacije „Oluja“, kojom su hrvatske vojne i policijske snage završile rat u Hrvatskoj, tradicionalno dominira postjugoslovenskim online prostorom u avgustu.

Čak i četvrt veka kasnije, ratne podele su vidljive u načinu na koji se taj događaj pamti. Za etničke Hrvate „Oluja“ je monumentalna operacija koja je okončala rat i koja je samim tim neupitna. Za etničke Srbe 5. avgust je dan žalosti, kada se sećaju na vreme kada su Srbi etnički očišćeni sa hrvatske teritorije.

U skladu sa ove dve interpretacije je i dominatni sadržaj Facebook i Twitter objava oko 5. avgusta. Međutim, analiza aplikacijom SocioViz ukazuje da je u Twitter objavama u vezi sa terminom Oluja, najčešće korišćene reči i izrazi „zločin“, „nikad zaboraviti“ i „etničko čišćenje“. To ukazuje da su u Twitter objavama ovog avgusta bili aktivniji zastupnici srpskog narativa o operaciji „Oluja“ (plava mreža u grafici dole). U prilog tome ide i činjenica da su na listi 10 najuticajnijih korisnika, koji su imali objave o „Oluji“, dominatno srpski korisnici, izuzev bivše premijerke Hrvatske Jadranke Kosor.

Ono što je bilo drugačije ove godine jesu nastojanja Vlada Hrvatske da narativ preusmeri u pravcu inkluzivnije komemoracije, priznajući civilne žrtve rata i podržavajući pomirenje i obnovu poverenja među zajednicama.

Vladine poruke su bile temeljene oko toga da su najviši politički predstavnici srpske manjine prisustvovali ceremoniji obeležavanja operacije „Oluja“.

Boris Milošević, aktuelni potpredsednik hrvatske vlade, učestvovao je na zvaničnom obeležavanju godišnjice, kao prvi predstavnik srpske manjine koji je učestvovao na ovom događaju.

Miloševićev potez je doveo do ogromnih kontroverzi i online žučnih rasprava kako pojedinačno unutar srpske i hrvatske nacionalne zajednice tako i među dve nacije, što je u velikoj meri potpomognuto polarizovanim izveštavanjem tabloida i alternativnih medija u obe zemlje. Dodatne tenzije izazvale su i otvorene osude, koje su stizale od pojedinih zvaničnih predstavnika Srbije.

I Milošević i njegova partijska koleginica Anja Šimpraga, zastupnica Samostalne demokratske srpske stranke u Hrvatskom saboru, javno su podelili svoja lična iskustva i priče o operaciji „Oluja“, bežeći od hrvatskih vojnih i policijskih snaga. Ističući patnju i Hrvata i Srba, oni su pozvali svoje kolege da zajedno grade društvo slobode i zajedničku budućnost.

U online komentarima, pristalice srpskog narative pokrenuli su oluju uvreda, žigošući Miloševića kao izdajnika. Njegovi potezi su upoređivani sa „pucanjem na Srbe ubijene u izbegličkoj koloni 1995“, nazivan je „rušiteljem srpskog jedinstva“, da „nije predstavnik Srba“ i da je „izrod“. Za zagovornike hrvatskog narativa, naročito na krajnjoj desnici, njegov potez je bio šupalj i nije se time okajao zločine nad hrvatskim civilima.

S druge strane, za neke druge on je „najhrabriji i najpametniji Srbin“, njegov potez „vesnik novog vremena“, „korak u pravom smeru“ i „humanizam u praksi“.

Šimpragin emotivni govor u Saboru izazvao je takođe suprotstavljene komentare u online sredini, ali uglavnom pozitivno izveštavanje medija.

Foto: Facebook screenshot

Primera radi, samo jedan članak o ovom govoru, objavljen na portalu Dnevnik.hr, došao je do 1,25 miliona Facebook korisnika, ostvarivši oko 10.000 interakcija među kojima više 4.500 komentara. Slični nivo visokog interesovanja i angažovanosti čitalaca izazvao je i online članak Večernjeg lista, koji je došao do oko 570.000 Facebook korisnika, ostvarivši više od 4.600 interakcija.

Govor mržnje stiže iz slovenačke vlade

Kritičari rada slovenačkog premijera Janeza Janše i njegove vlade proteklih meseci na društvenim mrežama se suočavaju sa oštrim napadima njegove Twitter armije sledbenika, pristalica i članova njegove stranke. Čak se i sam Janša ne libi da u svojim Twitter objavama direktno verbalno napadne, ne samo svoje političke konkurente, već i novinarke i pripadnike etničkih manjina.

Online zlostavljanje usmereno na uticajne žene je pojava koju je Resonant Voices Radar primetio i ranije ove godine, ali je u avgustu 2020. došlo to erupcije u kojem su prevashodna meta žene koje su uspešne i uticajne u javnom prostoru a poreklom su iz ostalih zemalja nastalih raspadom Jugoslavije.

Analiza sadržaja ovih online poruka ukazuju da one kombinuju mizoginiju i ksenofobiju, a da im je cilj ideološka polarizacija i mobilizacija. Fokusirajući se naročito na one sa neslovenačkim korenima i napadajući njihovu levičarsku politiku, neprijateljski komentari su sistematski upućivani protivnicima vlade u Sloveniji.

Među metama su slovenačka poslanica Evropskog parlamenta Irena Joveva, čiji su roditelji iz Severne Makedonije, i kojoj su od izbora izgovarane stvari poput „čistokrva socijalistička čefurka koja uništava našu domovinu“. Čefur je pogrdan izraz za stanovnika Slovenije koji je poreklom iz nekog drugog dela bivše Jugoslavije, pri čemu se izrazom sugeriše superiornost Slovenaca. Često na meti online linča su slovenačka TV prezenterka i glumica, koja je sada i poslanica slovečankog parlamenta ispred partije Levice Violeta Tomić, inače rođena u Sarajevu, ali i ugledna istraživačka novinarka Anuška Delić. One su etiketirane kao „balkanko smeće“, a neke poruke sadrže i pretnje nasiljem.

Protesti beloruske opozicije podstakli podele u Srbiji

Opozicioni protesti u Belorusiji i trovanje ruskog opozicionog političara Alexeia Navalnyja izazvali su žučne podele među korisnicima društvenih mreža u Srbiji, sagledavajući ove događaje isključivo kroz svoje ideološke i političke naočare.

Antivladini protesti u Belorusiji su u online debatama u Srbiji u početku dominatno bili sagledavani kroz antizapadni narativ, ali bez većeg odjeka na društvenim mrežama. Eksponencijalni rast ove debate na društvenim mrežama nastala je kada je ambasador EU u Srbiji Sem Fabrizi pozdravio to što se Srbija pridružila deklaraciji Evropske unije kojom se kritikuje vlast beloruskog predsednika Alexandra Lukaschenka a sprovedeni predsednički izbori ocenjuju kao nefer i nedemokratski.

Srpski krajnje desničarski aktivisti su ovu informaciji iskoristili da svoje profile na društvenim mrežama zaspu objavama u kojem se ta odluka srpskih vlasti ocenjuje kao izdajnička i karakteriđe kao zabadanje noža u leđa.

Razlozi za simpatije srpske javnosti prema Lukashenku leže u pozitivnim emocijama iz 1999. godine, kada je u vreme NATO bomardovanja tadašnje SR Jugoslavije beloruski predsednik bio jedini strani lider koji je posetio Beograd u znak podrške. Srpske krajnje desničarske grupe su nastojale da iskoriste ove emocije kako bi povećali podršku za sopstvene ciljeve.

Ovi online aktivisti su na svojim profilima na društvenim mrežama ispunili porukama koje se mogu podeliti u tri grupe. Prva vrsta poruka su one zasnovane na antiglobalističkim teorijama zavere o tome kako je Lukashenko odbio da pristane na „ucene Svetske banke, Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske zdravstvene organizacije da pristane na totalnu izolaciju građana ako želi uplatu (finansijske) Covid pomoći“.

Druga vrsta poruka se zasniva na antizapadnom i proruskom narativu u kojem se tvrdi da su protesti protiv beloruskog predsednika „planirani i podržani od Zapada“, poredeći situaciju u Belorusiji i Lukashenka sa Srbijom i njenim nekadašnjim liderom Slobodanom Miloševićem, opisujući obojicu kao „žrtve Zapada“.

Treća vrsta poruka stavlja aktere u Belorusiji u kontekst srpsko-albanskog sukoba. Podsticaj za to je nastao kada je na društvenim mrežama objavljena fotografija na kojem se vidi beloruska opoziciona političarka Svetlana Tsikhanouskaya sa suprugom i sinovima, koji nose majice sa albanskim orlovima i natpisom Albanija. Ova fotografija snimljena sa letovanja u Albaniji je van tog konteksta deljena na društvenim mrežama kao „dokaz“ da su Lukashenkova konkurentkinja „udata za Albanca“, „antiruski nastrojena“ i „eksponent Zapada“.

Portretisanjem Lukašenkove protivkandidatkinje na predsedničkim izborima kao proalbanski nastrojene nameće se neutemeljena teorija da je beloruska opozicija antisrpski nastrojena, a Lukashenko prosrpski. Isti ovaj narativ preuzeli su i pojedini albanski mediji, objavljujući ovu fotografiju odmah uz fotografiju Miloševića i Lukashenka.

Koje je „nacionalnosti“ vakcina za korona virus

Kada je 11. avgusta predsednik Rusije Vladimir Putin najavio da je „ruska“ vakcina „spremna“, to je na društvenim mrežama izazvalo debatu o tome kojoj vakcini bi trebalo imati poverenje, a o tome se raspravljalo i na Balkanu i među balkanskom dijasporom.  Ove diskusije se prerasle u globalni fenomen „vakcinaškog nacionalizma“ na koji je početkom avgusta upozorio generalni direktor Svetske zdravstvene organizacije Tedros Adhanom Ghebrezesus.

Nakon analiza sadržaja avgustovskih objava na društvenim mrežama, koje se tiču SARS-Cov-2 vakcine, RVR tim je formulisao dva ključna zapažanja. Globalna politizacija vakcine za korona virus se generalno odvija duž linija podele Istok-Zapad, ističući geostrateške sklonosti. Osim toga, korisnici društvenih mreža su koristili argumentaciju veoma sličnu (ne-Covid19) antivakcinaškom narativu.

Među korisnicima društvenih mreža u Srbiji dominatna je podela na dve grupe – jednu koja veruje samo u rusku i eventualno kinesku vakcinu, i druga koja veruje jedino u vakcine proizvedene na Zapadu. Politizaciji rasprave o vakcinama doprineo je i jedan od opozicionih lidera u Srbiji Dragan Đilas koji je pozvao srpske vlasti da građanima obezbedi istu vakcinu protiv korona virusa kao Evropska unija svojim, tvrdeći da „predsednik Srbije Aleksandar Vučić želi da građane Srbije vakciniše kineskom vakcinom“.

Ovaj istup je dodatno zaoštrio diskusije na društvenim mrežama, usmerivši raspravu na „nacionalnost“ vakcine i hladnoratovske podele, a ne na bezbednost vakcine, proceduru provere i odobravanja.

Istovremeno, u avgustu je na društvenim mrežama nastavljeno širenje teorija zavera o vakcinaciji. Posebno uticajan bio je video snimak, koji je masovno deljen na Facebook stranicama i grupama, koje okupljaju balkansku dijasporu, teoretičare zavere i antivakcinaške aktiviste.

U ovom video snimku dr Andrew Kaufman, poznat po poricaju postojanju Covid-19, kroz iznošenje spornih tvrdnji o postojećim vakcinama pokušava da uveća strah od eventualne nove vakcine za korona virus. Video, koji je titlovan srpskim prevodom, u vreme pisanja ovog izveštaja imao je na Facebooku oko 55.000 pregleda.

Sadržaj ovog izvještaja predstavlja stavove tima Resonant Voices Inicijative, koji vrši monitoring medija, i isključiva je odgovornost Resonant Voices Inicijative. Evropska komisija ne prihvata nikakvu odgovornost za eventualnu upotrebu informacija koje on sadrži.